IN MEMORIAM

(1952.-2019.)

На дан светог архиђакона Стефана, 09. јануара 2019. године, уснуо је у Господу Богдан Икић.

 

Рођен је у октобру 1952. године у Бугојну, у  селу Маслић, од оца Симе и мајке Јованке, растао је уз Неду, Тодора, Драгију, Мару и Стоју, као најстарији син и брат. Завршио је трговачку школу. Након одслуженог војног рока, из Бугојна одлази у Шид, где је упознао Ружицу. Тај брак, који је трајао пуних 37 година, крунисан је са три сина. Предраг, Милош и Миленко били су поред Ружице Богданов највећи успех, њима се највише поносио. Деведесетих година преселио се у Аустрију, где је радио, скућио се и стекао пензију.

 

Последње две године био је члан Црквеног одбора, био је један од стубова на који се наша црквена заједница ослањала. Тих и ненаметљив, знао је да слуша и да ослушкује, да утеши и да удели савет, да пригрли, да буде и брат и отац свакоме од нас.

 

Опело покојном Богдану, у присуству чланова његове породице и великог броја пријатеља, који су се окупили да га испрате до његовог последњег почивалишта, служио је, у уторак 15. јануара, на гробљу у Лакирхену, отац Никола Пантић.

 

Ово је раскршће на коме се наши путеви растају, овај ће цвет од сада красити рајску башту, а ми остајемо да чекамо и надамо се поновном сусрету у вечности.

 

Нека Господ, Који је једини Пут, Истина и Живот, усели Богдана у рајска насеља и дарује му живот вечни и непролазни. Амин.