"Школа српског језика и културе" при Цркви у Гмундену

 

Драга децо, драги родитељи, драги пријатељи и драга браћо и сестре по вери и пореклу!

 

Обраћамо се свима вама који живите у расејању, а у срцу носите свој завичај и српски дух.

 

Обраћамо вам се свима вама који нисте заборавили ко сте, шта сте и одакле сте, свима вама којима је стало до очувања наше вере, традиције и националног идентитета подсећајући вас да је у остваривању тог циља један од најважнијих предуслова јесте познавање и очување српског језика и културе познавање ћириличног писма.

 

Активно знање српског језика и познавање ћириличног писма је кључни сегмент у очувању српског националног и културног идентитета. Стога, о неопходности изучавања српског језика не треба посебно ни дискутовати, јер се то само по себи подразумева.

 

Ипак, како су многа наша деца већином и рођена у расејању, овде се школују и по свој прилици ту ће и остати, подсетио бих све вас у каквим околностима се одвија део настава матерњег језика.

У Аустрији је настава на матерњем језику од 1992. године саставни део аустријског школског система. Босански, српски и хрватски језик (БХС) се у аустријским основним школама предаје као један језик.

 

Kако све то заправо функционише, може се наслутити из извештаја самог министарства за образовање Републике Аустрије, у коме се наводе подаци о броју ученика који похађају наставу, а посебно је забрињавајући и опомињући податак о смањењу броја ученика који похађају наставу на „БХС“-у.

Насупрот томе бележи се повећање броја деце која уче албански као матерњи језик. Интересантно!

О узроцима смањења броја ученика на „БХС“-у је тема о којој би се требало свеобухватно дискутовати.

 

У циркуларном писму савезног министарства за образовање Републике Аустрије се даље прецизира:

„да се настава изводи у трајању од најмање два школска часа недељно.

Учешће у настави није обавезујуће, a настава на „БХС“- у изводи као изборни предмет.“

 

Такође, препоручује се да - колико је то могуће, не постоји сегрегација (раздвајање) по етничкој припадности, те се подсећају наставници, да без обзира на њихово етничко или регионално порекло, у истој мери поштују и промовишу све језичке варијанте представљене у својој групи, као и да је избор и именовање наставника за наставу матерњег језика у искључивој одговорност аустријских власти...“ (Auszug aus dem Rundschreiben des Bundes Ministeriums für Bildung/Muttersprachlicher Unterricht: Geschäftszahl: 27.901/60-V/B/5a/98 Geltung: Schuljahr 1998/99 Rundschreiben Nr. 26/1998 vom 26.05.2014)

(За више информација погледати на https://www.bmb.gv.at/ministerium/rs/1998_26.html)

 

Несумњиво је добра намера аустријских власти да се деци пореклом са простора некадашње Југославије омогући изучавање матерњег језика, иако би се могло дискутовати о сврсисходнoсти изучавања БХС-а као једног језика - поготово у времену када су се новонастале државе убрзано окренуле увођењу и пролонгирању сопствених језика и тиме се дистанцирале од саме помене српског језика.

 

Додатним самоувођењем албанског и црногорског језика и сам БХС оквир постао је премали.

Одговор на питање: Колико је све то лингвистички оправдано? пре ћемо наћи у политици, него у лингвистици, али - нека свако говори како хоће - на нама је да се окренемо себи и да решавамо своје проблеме, наравно, у сарадњи са домаћим властима. По том питању запажена је иницијатива Mинистарства просвете Републике Србије, као и Српског културног и просветног друштва „Просвјета“ из Беча. Више о томе можете погледати директо на њиховим интернет страницама.

 

Имајући у виду чињеницу да на подручју Феклабрук - Гмунден по неким проценама живи око 500 српских породица, наша Црква, на челу са свештеником Николом Пантићем, увидела је потребу формирања школе српског језика и културе.

 

Циљ пројекта „Школа српског језика и културе“ јесте да омогући српској и другој деци која то желе, а живе на подручју Феклабрук - Гмунден, да уче и негују српски језик и културу, како би код њих сачували и повећали осећај националне припадности и везу са матицом, као и јачање свести о свом националном и културном идентитету.

 

Носилац пројекта „Школа српског језика и културе“ је парохија Светога великомученика Георгија у Гмундену.

 

Реализација пројекта „Школа српског језика и културе“ почела је 2. априла 2017.

Првобитно је пројект обухватао и изучавање веронауке, а како се од септембра 2018. настава веронауке изводи у школама, настава српског језика ће се концентрисати на језичке и културне садржаје.

 

Учешће у пројекту је добровољно, а редовно присуствовање настави основни је предуслов успеха у учењу.

 

Родитељи или старатељи попуњавају пријаве за упис деце и предају их учитељу или свештенику.   

 

Настава је бесплатна, изводи се групно и обухвата децу од 5 до 14 година.

Часови се одржавају сваке недеље после Свете Литургије. Ради се један скраћен час у трајању од 30 до 40 минута. Часове српског језика и културе добровољно води учитељ господин Радован Самочета.

 

Настава се реализује у просторијама парохије на адреси Miller von Aichholz-Strasse 25, 4810 Gmunden, у посебној просторији у сали на спрату, у којој се верници сакупљају након Службе.

 

Имајући у виду значај пројекта, позивамо децу и њихове родитеље да се одазову у што већем броју и унапред захваљујемо на заједничкој сарадњи у циљу очувања српског националног идентитета, језике и културе, а на добробит наше деце. Наша родитељска обавеза је да им у томе помогнемо!

 

 

Црквени одбор ЦО Гмунден

Септембра 2018. године


Биографија учитеља Радована Самочете

Драга децо и драги родитељи, драги пријатељи и познаници,

 

Најлепше и најсрдачније Вас поздрављам и молим за допуштење

да се представим и онима који ме не познају!

 

Ја сам Радован Самочета и од априла 2017. године сам учитељ српског језика и културе при нашој цркви у Гмундену.

 

Рођен је 26. фебруара 1953. године у сремском селу Јарaк, где сам и завршио основну школу. Године 1974. завршио сам учитељску школу  у Сремској Митровици, а од 1974. до 1984. године у Београду сам студирао туризам и касније радио у више агенција као туристички водич за српски и руски језик.

 

Од 1985. до 1992. био сам учитељ разредне наставе и наставник музичког и ликовног васпитања у Блатници код Теслића.

 

У Аустрији  живим од 1992. године и радим на разним пословима: Од 1992. до 1996. године сам био кувар; oд 1996. до 2004. васпитач у интернационалном центру за омладину у Салцбургу, а од 2006. године радим као тренер за интеграцију и немачки језик за странце.

 

У Салцбургу сам 1999. и 2000. волонтерски радио као референт за културу при заједници српско-југословенских клубова, а 2009. се са породицом пресељавам у Регау- Ванкам.

 

Ожењен сам, имам две кћерке и три унука. И још много, много планова!

 

Тренутно сам у пензији и слободном времену дајем приватне часове немачког за странце- најчешће као припрему са полагање испита за визу или држављанство (А1-А2, Б1-Б2).Такође дајем online часове (преко скајпа или месенџера) или непосредно код куће, по договору са заинтересованима.

 

Наставу српског језика и културе водим волонтерски, како бих помогао нашој деци да у овим тешким временима не забораве свој језик и своје порекло, своју културу и обичаје, завичај својих родитеља и предака… Најкраће речено - да знају ко су и одакле су!

 

Свестан значаја овог пројекта, молим Бога да ми да здравља и снаге да на овом путу истрајем.

 

Зато Вас позивам да дођете и доведете своју децу од 5 година па навише, да виде шта ми то радимо у нашој малој школи. А добро би било да и сами мало погледате и евентуално помогнете, уколико желите, јер се фактички ради са две групе: млађа од 5 до 8 година и старија од 9 до 14 година. Децe је много, а времена мало и свака помоћ је добродошла.

 

Радо Вас очекујем и унапред се захваљујем на сарадњи!  

 

С поштовањем,

Радован Самочета

 

Електронска адреса:

rado.sam@gmx.at ;  samoceta.radovan14@gmail.com

Телефон:

+4367761110072

Facebook:

Radovan Samoceta


Овде можете преузети пријаву за "Школу српског језика и културе":

Download
Пријава за школу српског језика pdf.pdf
Adobe Acrobat Document 239.1 KB